Putem Tezge Do Trpeze

Putem Tezge Do Trpeze

Ništa ne odzvanja komšilukom lepše nego dečija graja, međusobno pozdravljanje stanara, zvonce na biciklima i šum sa lokalne pijace. Svaki odlazak u lavirint tezgi i sajam nadmetanja sa sobom uvek ponese i neku zanimljivu avanturu i onaj blagi osećaj neočekivanog. Vika prodavaca koji svojim grlima prave reklame za sveže namirnice, najnovije proizvode i komade mesa i povrća od kojih nastaju lonci puni preukusnih i autentičnih jela. Polet golubova koji štite svaku ukusnu mrvicu koja se prilepila za komade nepravilnog betona našminkanog po kojom flekom zalutalog paradajza.

Bez obzira da li ih nazivate pijacama, bazarima, marketima – ovo su najvoljenije čuvene oaze i priče o njima – gde se ukrštaju strani jezici i sporazumevanje rukama sve dok na vagi strelica ne padne na pravo mesto.

KALENIĆ

Popločana na komadu zemlje koje je 30-ih godina prošlog veka nesebično gradu zaveštao Vlajko Kalenić – cenjeni trgovac koji je svoje bogatstvo stekao preko očeve radne etike i prodaje papuča. Nalazi se na trouglu Maksima Gorkog, Njegoševe i ćoškova Vračara koji je sa ponosom čuvaju od vremena. Simboličnost epiteta i veličine ova dva književnika daje još veći šarm ovoj popularnoj pijaci – sigurno bi i oni imali “po koju“ reč da napišu za ovaj gradski ugao trgovine. Kalenićeva pijaca preživela je i doba bombi, siromaštva i ogromnih promena 50-ih godina, a uprkos tome uvek se mogao naći sjajan komad sira, tegla domaćeg meda ili filet rečne ribe koji je našao svoj put do tamo. Osim toga pijaca danas krije razne antikvitete, komade polovne odeće pa i ploče i kasete nekih starih faca koje su je sigurno u svoje vreme posećivali.

 


CVETKOVA ( PIJACA ZVEZDARA )

I u ovom spomenu nastanka jedne od lepših pijaca grada se ne sme zaobići ‘krivac’ za njen razvoj i cvetanje. Baš takav jedan – Cvetko Jovanović je na mestu današnjeg Zvezdarskog bazara zadužan za miris voća, hlad jedne gostionice i talase ljudi koji iz prevoza iskaču praznih cegera sa spiskovima u ruci.
Povučen dobrim kefalom za trgovinu, Cvetko je nakon uspešnih poduhvata otvorio svoju gostionicu u kojoj će se točiti rakija i spremati vruće porcije srpske kuhinje, na mestu gde se danas može čuti “ Kod Cvetkove pijace“.
Vreme grada koji je hvatao sve korake napredka tog doba i ljudi koji su se navikavali na svakodnevne promene dovelo je do toga da se putem Bulevara Kralja Aleksandra postavi tramvajska linija sa br. 6 koja vodi direktno do dela kafane i marketa – zvanog i Vračarsko polje. Ceo kraj je zaživeo, dobio svoju ‘kapitensku traku’ u reprezentaciji popularnih beogradskih naselja a u jednom trenutku se tu u neposrednoj blizini nalazila i pagoda budistički hram napravljen od strane Kalmika, koji su se tu naselili sa Istoka bežeći od burnih promena u svetu.
Ipak, istorija je menjala stvari i arhitekturu grada ali Zvezdara i dalje ima svoj hram – Cvetkovu zadužbinu koju narod i dalje odbija da poziva drugačijim imenom.


ZELENI VENAC

Za ovaj Beograd koji je savremenik sa nastankom ove čuvene neobične pijace postoji pregršt priča koje su zadivljujuće i u isto vreme prosto neverovatne. Taj Beograd sa potezom na kome se danas nalazi jedan od starijih “zelenih marketa“ okružen prodavnicama, okretnicama autobusa i sudarom lokalaca iz raznih krajeva, jedno vreme je bio poveća bara (da, dobro ste pročitali) koja je služila tadašnjim trgovcima, damama prvog reda pa i mehandžijama za odmor i razonodu uz pogled na vodu. Tu su se mačevali dijalekti viših i nižih slojeva, delili komplimenti od izgleda haljine do ljutine rakije koja se uveliko degustirala u hladu tadašnje – Manojlove bašte čija su vrata čitavog dana bila otvorena i prepoznatljiva po vencu spravljenom od aluminijuma i ofarbanog u neobičnu nijansu zelene – što je i dovelo da se unadimči ovaj ceo kvart.
Godinama kasnije, krajem dvadesetih, trgovci i piljari su se skupljali na tom mestu kako bi bučno komentarisali potrebu za nekim prostorom značajnim za robu i narod koji je kupuje. Na tom mestu izgradila se pijaca koja danas svojim licem više daje utisak nekog Šangajskog monumenta nego kompleksa hrane i potrepština – zaštićena od strane grada kao spomenik kulture i legat nekih starijih vremena.

A samo nekoliko uzbrdica dalje, pod zagrljajem fasada koje krase Topličin venac – skućen je restoran koji je svedok tih ranijih vremena, i čuvar recepta naučenih od starih majstora, pijačnih trgovaca i gastronoma beogradske scene –

Posetite naš jelovnik i otkrijte strast koju gajimo prema tradicionalnoj kuhinji.

 

 

No Comments

Post A Comment

7 − 3 =